„Beogradski Sajam tehnike i tehničkih dostignuća“, inače ugledni i izvorni član „Međunarodne unije sajmova“ (UFI), će od 11. do 15. maja 2015, ponovo potražiti svoje mesto na nebu tehničkih i tehnoloških orijentira današnjice. A s njim i svi dobrodošli izlagači, učesnici i gosti.
Godina 1957, kada je održan prvi moderni „Sajam tehnike i tehničkih dostignuća“, i to na tek otvorenom, novom „Beogradskom sajmu“, ostaće upamćena i po brojnim tehničkim (ne)uspesima na svetskom nivou: potpisan je Rimski ugovor, kojim je začeta buduća Evropska unija; pojavio se prvi ručni električni časovnik „hamilton elektrik“; Egipćani su ponovo otvorili Suecki kanal; napravljen je prvi kompajler za programski jezik fortran; Velika Britanija je detonirala svoju prvu hidrogensku bombu; obavljen je prvi uspešan test interkontinentalne balističke rakete – sovjetska R-7 letela 6.000 km; SSSR lansirao prvi veštački satelit „sputnjik 1“, čime je započela kosmička era; u kosmos sa Zemlje, u „sputnjiku 2“, lansirano i prvo živo biće – pas Lajka; proizveden je prvi automobil „trabant“; propao je prvi američki pokušaj lansiranja satelita (vanguard TV3)...
Koračajući u budućnost, i 59. izdanje Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, koji pod svodovima Beogradskog sajma treba da okupi oko 500 direktnih izlagača iz dvadesetak zemalja, ali i veliki broj indirektnih učesnika iz gotovo svih evropskih i velikog broja država sa drugih kontinenata, treba da pokaže šta tehnika i tehnologija mogu danas i u kom pravcu vode celokupnu civilizaciju.
Izlagačima i svim drugim učesnicima nudi se mogućnost da, na više od 15.000 metara kvadratnih izlagačkog prostora, stručnoj i laičkoj javnosti pokažu i dokažu zbog čega su i u čemu najbolji i čime su se preporučili za učešće u najznačajnijoj regionalnoj tehničko-inovativnoj i razvojno-tehnološkoj manifestaciji.
Najnovija dostignuća u telekomunikacijama, procesnoj tehnici, elektroenergetici, elektronici, klimatizaciji, grejanju i hlađenju, logistici, materijalima, brodogradnji, saobraćaju, opremi za profesionalne i naučne svrhe, te inovacijama u najširem smislu te reči, biće oplemenjena novim koracima u oblasti „integrisane industrije“, odnosno inteligentnih, samoorganizujućih fabrika, u sektoru transformacije energetskih sistema, u oblasti tzv. tehnotronike (računari i oprema, mrežna oprema, aplikativni softver)... Ipak, inovacije i njihov aplikacioni potencijal, ali i inovativnost kao sistem i merilo vrednosti, biće „domaći zadatak“ za sve njih, bez obzira na sektore i afinitete.
