Build magazin je pisao o knjizi Transmaterijali, arhitekte iz Sijetla, Blaine Brownell-a. Sada vam prenosimo intervju vođen sa njim februara 2006. koji nije izgubio na aktuelnosti, naprotiv.
Plastični nameštaj napravljen od recikliranih piratskih diskova... Krovni prozor koji propušta svetlo ali ne i sunčeve zrake, načinjen od pene samo dvaput teže od vazduha... Ovo su samo neki primeri kako dizajneri i arhitekti omogućavaju prodor novim materijalima u poslovne, javne i stambene objekte, i dizajn enterijera i nameštaja. Za bezmalo pet godina Blaine Brownell, arhitekta iz Sijetla koji je učestvovao u građenju objekata poput planova kampa za Fondaciju Bila Gejtsa i njegove supruge Melinde, istraživao je i sakupljao inovacije u nauci o materijalima i kako se oni mogu primeniti u arhitekturi i dizajnu.
Brownell održava popularni web-sajt, Transstudio, gde postavlja najveći deo svog istraživanja. U svojoj knjizi Transmaterijali (Princeton Architectural Press), predstavio je 200 najinovatinijih materijala koji su se pojavili do datuma izlaska. Knjiga pažljivo kategorizuje svaki od proizvoda prema porodici materijala kojoj pripada, i nudi dodatke za svaki posebno. Lepeza proizvoda ide od viskokvalitetne keramike dovoljno jake da može služiti za izradu pancirnih odela, do zastora od gume koji kontroliše mikroprocesor sposoban da stvori iluziju njihanja zavese.
Ta knjiga se pridružuje sve većem broju knjiga posvećenih novim materijalima namenjenih dizajnerima i arhitektama. Od zapaženijih tu spadaju i Material ConneXion (John Wiley & Sons) and Material Architecture (Elsevier), obe objavljene krajem 2005. godine.
Ovo je razgovor Broenella sa Reena Jana-om, urednicom Business Week-a zaduženom za inovacije i dizajn, a u vezi sa talasom novih materijala na tržištu koji je počeo prvih godina XXI veka.
Kako i zašto potrošači i kompanije treba da budu upućeni na povećan broj inovacija u ovoj oblasti. Zašto je ovo trenutak revolucije u građevinskim materijalima?
Zapravo, mi govorimo o tehnologijama koje su razvijene pre nekoliko decenija ali tek sada su dospele do šireg kruga potrošača. Na primer – aerogelovi... Razvijeni su od strane NASA-e i vojske još 60-ih godina XX veka ali su tek sad na otvorenom tržištu. Imamo prilike da se upoznamo sa ovim materijalima zato što je tehnološki napredak, i postignut nivo komercijalnosti proizvoda, takav da ispunjava dva važna uslova za tržište – kvalitet i kvantitet.
Kako i kada se jedan materijal kvalifikuje kao zaista inovativan?
Pravi je izazov suditi o materijalima i proizvodima na temu njihove inovativnosti, što nije isto što i pomodarski. Nisam dovoljno pametan da tačno znam kako će sve izgledati za par godina. Ova knjiga je kao fotografija – uhvaćen trenutak, nepovratni tren.
Industrija materijala je pokretna meta. Za par godina pred sobom ćemo imati sasvim nove materijale. Traganje za novim materijlima koje je u toku znači da postoji mnogo kreativnosti, ona je pokretačko gorivo u istraživanju materijala. Zato ono posebno zanimljivo nije jedan proizvod ili rešenje, već saznanje da veliki broj ljudi stoji iza ovih ideja.
Zašto bi arhitekti, i potrošači, trebalo da se upoznavaju sa najnovijim betonima, plastičnim masama, vlaknima i drugim materijalima?
Mislim da ćemo uskoro biti svedoci povećanog interesovanja potrošača za građevinske proizvode, sudeći prema onome što se već dogodilo u industriji prehrambenih proizvoda. Danas, mnogo ljudi kupuje piletinu koja ne vodi poreklo sa velikih farmi, organske proizvode, mleko bez antibiotika... Zato što postoji predznanje i beskompromisan stav prilikom donošenja odluka. Stoga je sasvim normalno da, kada odemo u supermarket kao obični potrošači, vrlo je verovatno da ćemo ozbiljno razmisliti odakle hrana dolazi pre nego što se odlučimo da je kupimo.
Zahvaljujući medijima i internetu, došlo je do značajnih promena u društvu generalno gledajući. Verujem da će se to u potpunosti odraziti i na oblast građevinarstva. Još važnije, kako energija postaje sve skuplja i skuplja, potrošači će biti zainteresovani kako da obezbede grejanje ili osvetljenje za svoje domove. Svest je veoma važna.U knjizi se pojavljuju i primeri proizvoda koje su razvili arhitekti, kao na primer drveni paneli sečeni laserom kojima je doprineo i Steven Holl.
Da li se arhitekti odlučuju da dizajniraju materijale iz razloga što ne mogu na tržištu da nađu ono što im odgovara?
Definitivno smo svedoci sasvim novog, ekspresnog trenda da se arhitekti uključuju u razvijanje materijala. To onda izgleda kao da neko izbegava teoriju radi prakse, ili primenjuje teoriju na praktičan način. U mnogim slučajevima, ovaj trend se javlja zato što arhitekti naprosto žele da stvaraju.
Na primer, arhitekta može pomoći da se razvije nova vrsta sistema za osvetljavanje prostim zanimanjem za osvetljenje i ono što ga prati, tj kako različito osvetljenje utiče na različite prostore. Ili, ukoliko na tržištu ne postoji proizvod za osvetljenje koji odgovara nekom prostoru, arhitekta nalazi način da ga načini, vođen čitavom tom igrom stvaranja. Sa druge strane, oblast građevinskih konstrukcija je prilično konzervativna iz prostog razloga što je prisutan visok rizik sa ozbiljnim posledicama, ekonomskim ali i po ljudske živote. Zato se neki arhitekti dublje uključuju u problem ne bi li ostvarili ono što žele a nemogu ga pronaći.
Mislite li da bi se Vaša knjiga mogla tumačiti kao iskaz o potrebi uključivanja zaštitnika životne sredine i drugih aktivista u arhitektonskoj i građevinskoj industriji?
Svestan sam da lako može da zvuči kao popovanje u tom smislu. Uvek se trudim da posmatram sa strane, iz neke tačke sa koje se možda može videti na duže staze. Ali ne može boleti da se pita u vezi sa svime, sa razlogom.
Naše društvo danas ima oziljne izazove globalnog zagrevanja, sirovinskih zaliha, naročito prirodnog gasa i nafte. Zakoni se menjaju. Zanima me kako da posmatram tu apokaliptičnu realnost sa pozitivne tačke gledanja. Zato je toliko uzbudljivo pratiti upliv novih materijala na tržište.
I ne oduševljava me nijedan posebno, već upravo ta zajednička težnja i pozitivne novine koje stoje iza mnogih novih proizvoda i materijala. Možemo zamisliti tu reku ljudi - dizajnera, arhitekata, inženjera, kako bacaju novo svetlo na naše sumorno okruženje.
