Milioni godina evolucije su dovele do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnogo istraživanja se bavi veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu „zelena energija“. Njihova tehnologija sakuplja energiju generisanu kroz fotosintezu pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija umesto toga iskoristi za pokretanje sitnih električnih uređaja.
Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku energiju deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Ovaj proces proizvodi elektrone koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem (Ramaraja Ramasamy), docentom na Inženjerskom fakultetu na UGA, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.
Tehnologija funkcioniše tako što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti.
Oglas
Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.
Iako nećete moći da pokrenete svoj HDTV uz pomoć najbližeg drveta u skorije vreme, Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.
„U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. „Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“
Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. „Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće vode, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. „Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile tek u povodju, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“
