Nove tehnologije pretvaraju boje u filtere zagađivača, strukturalne senzore i izvore solarne energije. Boja je sveprisutan i raznovrsan materijal koji se koristi za zaptivanje, zaštitu i oživljavanje neke površine. To je takođe jedna od najstarijih supstanci koje se koriste od strane ljudskih bića, kao što svedoče pećinski crteži koji datiraju pre nekih 42.000 hiljada godina - što je ranije od bilo kog poznatog oblika zgrade.
Danas, međunarodna potražnja za bojama je velika. Iako se globalno tržište još uvek oparavlja od nedavne recesije, Međunarodni savet za boje i mastila (International Paint and Printing Ink Council) izveštava da je 27,2 milijardi litara dekorativnih premaza iskorišćeno globalno u 2009. godini.
Kao tanki furnir koji razdvaja zgradu ili objekat od svog okruženja, boja obavlja važnu zaštitnu ulogu sa minimalnom debljinom nanosa. Uprkos ovom smanjenom granicom, međuti, naučnici su pokušavali da prošire funkcionalnost boja sa integracijom različitih novih tehnologija.
Fotokatalitična tehnologija, na primer, se primenjuje na bojama u cilju poboljšavanja kvaliteta lokalnog vazduha. Boja KNOxOUT, kompanije Boysen, inkorporira titanijum dioksid aditiv, koji neutrališe fizičke čestice u prisustvu sunčeve svetlosti - terajući ih da popadaju na zemlju iz vazduha.
Sa tvrdnjom da jedan kvadratni metar boje koje topi smog može da eliminiše emisije gasova od deset automobila, kompanija je nedavno donirala boju uličnim umetnicima u Manili, jednom od najzagađenijih gradova na svetu.
Druga nova tehnologija omogućava da boja postane bešavni, veliki senzor. Razvijena od strane istraživača sa Univerziteta Stratklajd (University of Strathclyde) iz Glazgova u Škotskoj, boja Smart Paint (pametna farba) je proizvedena sa integralnom senzorskom mrežom ugljeničnih nanocevi. Ova mreža je osmišljena da detektuje mikroskopske greške na površini pre razvitka velikih konstruktivnih problema.
"Trenutna tehnologija je ograničena da gleda specifične oblasti konstrukcije u bilo kom datom trenutku", kaže Mohamed Safi (Mohamed Saafi) iz Departmana za građevinarstvo Stratklajd univerziteta. "Ipak, pametna farba prekriva celokupnu strukturu, što je posebno korisno u cilju maksimiziranja mogućnosti sprečavanja značajnijih šteta."
Zabrinutost oko buduće energetske oskudice je podstakla istraživanje u razvoju kreativnih tehnologija obnovljivih izvora energije, uključujući i farbu koja pretvara solarnu energiju u električnu (o ovome smo već pisali i taj članak možete pogledati na linku koji se nalazi na kraju ovog teksta).
Iako su dosadašnji pokušaji da se razvije takav premaz osujećeni zbog niskih konverzija električne energije, Centar za nano nauku i tehnologiju Univerziteta Notr Dam (University of Notre Dame’s Center for Nano Science and Technology) u Indijani, SAD, je skoro objavio otkriće poboljšane formule koja je zasnovana na inkluziji nanočestica koji generišu energiju.
"Mi želimo da uradimo nešto transformativno, nešto što će prevazići trenutnu solarnu tehnologiju koja je bazirana na silicijumi", navodi profesor sa Univerziteta Notr Dam Prašant Kamat (Prashant Kamat). "Inkorporiranjem nanočestica koje proizvode energiju, nazvane kvantnim tačkama, u jedinjenje koje može biti lako nanešeno, napravili smo jednoslojnu solarnu boju koja može biti primenjena na bilo koju provodnu površinu bez posebne opreme."
Boja, koja je nazvana "Verodostojna Sunca" (Sun-Believeble), nudi efikasnost konverzije od 1 procenta - količina koja je daleko ispod stope konverzije komercijalnih solarnih ćelija koja iznosi 15 posto. "Ali ova boja može da se napravi jeftino i u velikim količinama", kaže Kamat. "Ako budemo mogli da imalo poboljšamo efikasnost, možda ćemo biti u situaciji da učinimo veliku stvar za postizanje energetske potražnje u budućnosti.
Linkovi:
- International Paint and Printing Ink Council
- Boysen
- University of Strathclyde
- University of Notre Dame’s Center for Nano Science and Technology
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Istraživači su razvili jeftinu "solarnu boju" jednostavnu za masovnu proizvodnju
- VOC materije - pretnja kvalitetu unutrašnjeg vazduha u zgradama
- Boja koja blokira elektromagnetne talase visokih frekvencija
- "Žive zgrade" bi mogle da apsorbuju gradske emisije ugljenika
- Da li je boja univerzalni jezik?
