Kada je radio kao parkovski komesar u Bogoti, Gil (Giljermo) Penalosa pomogao je u poboljšanju kvaliteta urbanog života svojevrsnom revolucijom, promovišući nedelju kao dan bez automobila - "ciclovias" - na stotinama kilometara ulica kolumbijske prestonice. Kao što ovaj video pokazuje, preko 1,3 miliona stanovnika svake nedelje uzelo bi svoje bicikle ili bi učestvovalo na festivalima i aktivnostima koje su organizovane širom Bogote. Pri tome, oni su povećali i svoje uživanje u gradu i svoju rekreaciju, čime se stvara življi, nisko-emisoni, osećaj zajedništva za ljude svih profesija.
Devojčica prolazi pored starije žene koja prodaje biljke na ulazu u metro u Kijevu, Ukrajina (Reuters/Konstantin Chernichkin)
Gil Penalosa, koji trenutno radi kao izvršni direktor neprofitne organizacije 8-80 Cities iz Toronta, putuje po svetu sa prodornim pitanjem koje je proisteklo iz tih iskustava: kako da stvorimo gradove u kojima oboje osmogodišnjaci i osamdestogodišnjaci mogu da se kreću bezbedno i udobno? "Moramo da prestanemo da gradimo gradove kao da su svi atletski tridesetogodišnjaci", kaže on.
Njegov lakmus test od 8 do 80 uključuje zamišljanje javnih prostora, a posebno prenatrpane gradske ulice ili raskrsnice, i postavljanje pitanja da li su oni pogodni za mlade i stare podjednako. U mnogim mestima - signalizirani prelazi na širokim prigradskim arterijama, uske biciklističke trake, pretrpani trotoari i sl. - odgovor bi bio ne.
|
Moramo da prestanemo da gradimo gradove kao da su svi atletski tridesetogodišnjaci |
Kao način pronalaženja rešanja, Penalosina grupa savetovala je gradove poput Sevilje i Gvadalahare o važnosti pristupačnijih tranzitnih površina, poboljšanje biciklističke i pešačke infrastrukture, kao i više programiranim parkovskim prostorima.
Ali u mnogim društvima koje stare (kao što je naše), u kojima će udeo starijih rasti čak do četiri puta u naredne dve decenije, poboljšanja javnih prostora samo po sebi neće napraviti velike urbane sredine, posebno auto-zavisna predgrađa, više prilagođene potrebama starijih stanovnika. Zaista, jedno od najtežih pitanja sa kojima se suočavaju urbane oblasti jeste kako će postati više prilagođene starijim osobama.
Pristupačnost je očigledno veliki deo slagalice. U Japanu, gde je granica starenja više pomerena, zvaničnici zaduženi za planiranje i arhitekte su promovisali "univerzalni dizajn" i njegove principe koji se mogu naći u takvim pogodonostima kao što su projekti multi-generacijskog stanovanja, koje treba da popuni nedostatak negovatelja za starije osobe.
U studiji o gradovima naklonjenim godinama iz 2009. godine, Institut stručnih urbanista grada Ontarija (OPPI - Ontario Professional Planners Institute) preporučio je da vlade sarađuju u razvoju zajednica koje mogu da ugoste spektar usluga pod jednim krovom. OPPI je takođe urgirao državnim agencijama da namerno integrišu, umesto da odvajaju, usluge namenjene starijoj i mlađoj populaciji, kao što su seniorski društveni centri i objekti za brigu o deci, kao što je to uspešno odrađeno u nekoliko skandinavskih zemalja.
Zagonetka starenja i gradova je čak privukla pažnju Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization), koja je poslednjih godina osnovala mrežu za razmenu informacija za gradove koje vode računa o starijim i mlađim generacijama, kao i vodič na 82 strane, koji govori o širokom spektru pitanja i mogućih rešenja. Kao što izveštaj navodi: "Starenje stanovništva i urbanizacija jeste vrhunac uspešnog ljudskog razvoja tokom prošlog veka. Oni su takođe veliki izazov za ovaj vek."
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Revitalizacija grada: Bogota – nekad i sad
- Grad-država-ostrvo Singapur - 35 godina održivog razvoja
- Održivi razvoj doslovce - razvoj i perspektive gradova na prelasku dva milenijuma (linkovi)
- Mega gradovi i urbani koridori - izveštaj UN o bliskoj budućnosti gradova sveta
