Izazov definisanja pojma „održivog krova“ sličan je zadatku kada slepi ljudi opisuju slona. Jedan čovek zameni masivnu nogu za stub, drugi doživljava surlu kao zmiju, dok ostali mešaju uši sa velikim ventilatorima i kljove sa vrhovima koplja. I kao što svaka individualna percepcija ne uspeva da shvati veličinu celog slona, tako i prvi utisci o održivim krovovima ne otkrivaju njihov pravi potencijal.
 |
 |
Reči kojima trenutno opisujemo održive krovove stvaraju više zabune nego jasnoće. Održivi krov se može opisati kao topao i cool. Oni nisu samo „energetski efikasni“ i ne proizvode samo „čistu energiju“. Često su održivi krovovi opisani određenom bojom koju ispoljavaju: „belu“ da bi reflektovali sunce, „plavu“ od sakupljanja kišnica, „zelenu“ zbog živog tepiha biljki i „crnu“ od odsjaja solarnih panela. Ali iza ovih opisa leži činjenica da moderni krovovi imaju mnogo namena i da utiču na okruženje na mnoge, različite, načine:
- Energija: Efikasni krovovi mogu ujed-no da sačuvaju i da proizvedu energiju. Potencijal energetske uštede kroz ko-rišćenje krovnih sistema sa izolacijom mogao bi da prevaziđe cifru od 700 biliona Btu jedinica svake godine, dok se solarni potencijal krovnih površina sveta ne može ni pojmiti.
- Voda: Prihvatanje i ponovno korišćenje kišnice može igrati veliku ulogu u smanjivanju potrošnje vode i otpadnih voda koje idu u zastarele kanalizacione sisteme širom svetskih gradova. Korišćenje ove vode za potrebe održavanja zelenila i za tehničke potrebe zgrada, takođe, može smanjiti potražnju za vodom.
- Vazduh i klimatizacija: Pored toga što štede energiju tokom sezone klimatizovanja objekata, hladne površine krovova pomažu smanjenju efekata toplotnih ostrva u urbanim sredinama, smanjujući na taj način zagađenje vazduha i globalno zagrevanje.
- Materijali: Otpad sa krovova čini oko 5% od sveg čvrstog otpada koji se godišnje stva-ra u Sjedinjenim Američkim Državama. Poboljšani materijali i ponovno korišćenje krovnih materijala nude jednu od najboljih prilika ze smanjenje deponija širom sveta.
- Životni vek: Često propadanje zgrada počinje sa krovom koji curi što vodi ka oštećenju unutrašnjih površina, pojave buđi i šteti konstrukcijama. Razvoj novih standarda izdržljivosti krovnih sistema može, umnogome, povećati životni vek, kako krovova tako i zgrada.
Kako je javno priznanje kompleksne uloge krovnih površina poraslo, ograničeni opisi održivih krovnih sistema zasnovani na samo jednoj karakteristici stapaju se u jedan i opisivanje poprima sveobuhvatniji pristup. Odličan primer ovog trenda jeste krov na Nacionalnom centru za istraživanje velikih reka i obrazovanje (Jerry F. Costello National Great Rivers Research & Education Center Confluence Field Station) u Altonu, SAD, koji je skoro primio nagradu Inovacije u dizajnu 2010. godine Centra za ekološke inovacije u krovnim sistemima (Center for Environmental Innovation in Roofing’s 2010 Innovation in Design award) za njegov sveobuhvatan doprinos konceptu održivih krovova. Ovaj objekat služi kao laboratorija i mesto za učenje za istraživače i studente koji studiraju ekologiju i upravljanje velikim rekama. Održive karakteristike ovog krova uključuju:
- krovnu vegetaciju koja sadrži lokalne biljke da bi se na taj način smanjio uticaj na lokalnu ekologiju
- solarne panele montirane na krovu koji snabdevaju električnom energijom dovoljnom za polovinu potrebnog osvetljenja zgrade
- sveobuhvatan sistem zadržavanja kišnice koji obezbeđuje vodu potrebnu za navodnjavanje vegetacije u zgradi i van nje
- visokoefikasnu krovnu izolaciju koja smanjuje potrebu za grejanjem i hlađenjem objekta
- visokoefikasni krovni sistem koji je projektovan na način da produžava životni vek objekta
- krovne površine koje se koriste kao učionice i mesta za sastanke što proširuje iskorišćenost krovnog prostora
Za profesionalce, višestruki pristup održivom krovu kao na primeru zgrade Nacionalog centra za istraživanje velikih reka i obrazovanje, nameće veliki broj izazova. Postoje nove tehnologije koje treba razumeti i primeniti, a ove nove tehnologije zahtevaju nove veštine projektovanja i izvođenja ne bi li se one efeikasno integrisale u sveukupan projekat krova.
Što se tiče obnovljivih izvora energije, nove tehnologije mogu obuhvatati sisteme solarne energije koji zahtevaju znanje rukovanja sa ovim sistemima kao i znanje projektovanja elektroinstalacija i osvetljenja. Nove tehnologije zadržavanja kišnice mogu zahtevati poznavanje klimatskih uslova kao i projektovanja u odnosu na njih i teren. Takođe, ispitivanje energetske efikasnosti novih, visokoefikasnih materijala može zahtevati nova saznanja iz oblasti grejanja i hlađenja.
Sa svim ovim na umu, efikasna integracija sistema predstavlja, možda, najkritičniji izazov. Koje su posledice sprovođenja mnogih, različitih zelenih strategija unutar sistema jednog objekta? Koji su kompromisi i kako sveukupan održivi doprinos krovnih sistema može biti optimizovan?
Zbog povećanja kompleksnosti održivih krovova, potrebni su sofisticiraniji projekti i odlučnije metode. Kao odgovor ovom problemu, Centar za ekološke inovacije u krovnim sistemima razvio je dobrovoljan, zasnovan na konsenzusu, vodič za sisteme održivih krovova nazvan RoofPoint. Slično cilju programa za ceo objekat kao što je LEED, misija RoofPoint-a jeste da služi kao vodič za odabir ekološko-inovativnih krovnih sistema; kao spisak koji identifikuje načine na koji krovni sistemi obezbeđuju ekonomske i ekološke beneficije; kao sistem poređenja različitih alternativa krovnih sistema; i kao platforma za sveobuhvatni program sertifikacije koji prepoznaje i nagrađuje ekološki odgovorne kompanije.
RoofPoint je organizovan u pet funkcionalnih delova koji predstavljaju primarne ekološke doprinose modernih krovnih sistema: upravljanje energijom, upravljanje materijalima, upravljanje vodama, upravljanje životnim ciklusom krova i inovacije krovnih sistema. Svaki funkcionalni deo je razbijen na priznanja kao što su: količina prirodne svetlosti koju krov daje, sadržaj recikliranih materijala, program održavanja krova i inovacije u dizajnu. Svako priznanje ima poseban strategijski cilj i kriterijum ocenjivanja, a poeni se dobijaju ostvarivanjem ovih ciljeva i kriterijuma krovnih sistema. Ovi poeni se, zatim, sabiraju da bi se dobila celokupna ocena koliko je neki krovni sistem održiv.
Trenutno, RoofPoint se primenjuje kao pilot program koji finansiraju kompanije koje su članice Centra za ekološke inovacije u krovnim sistemima.
RoofPoint je jedan korak bliže prikazivanju i objašnjavanju značajne uloge krovne industrije i njenoj ulozi u održivom razvoju. Komercijalni krovovi prekrivaju preko 4,6 milijardi metara kvadratnih površine u Severnoj Americi, i ako se efikasno koriste, ova ogromna oblast krovnih površina može doneti velike dobrobiti, kako kroz energetsku efikasnost, tako i kroz proizvodnju čiste energije.
