Dobitnik Pritckerove (Pritzker) nagrade, arhitekta Frenk Geri (Frank Gehry) projektovao je neke od najimpresivnijih objekata na svetu, uključujući Koncertnu dvoranu Volta Diznija (Walt Disney Concert Hall) u Los Anđelesu, Gugenhajm muzej (Guggenheim Museum) u Bilbau i Vitra muzej dizajna (Vitra Design Museum) u Veilu na Rajni u Nemačkoj. U 82-oj godini pravi samo jedan ustupak svojim godinama - hoda sa štapom.
Arhitekta Geri je skoro otvorio objekat New York by Gery at 8 Spruce St, njegov najveći rezidencijalni projekat u Njujorku, ujedno i najveću rezidencijalnu zgradu na zapadnoj hemisferi. Pričao je o novootvorenoj sedamdesetšestospratnici, kao i o tome šta ga budi noću, zašto više ne skicira toliko i kako je sarađivao sa pevačicom Lejdi Gagom.
“Najbolji savet koji sam dobio jeste da budeš svoj. Najbolji umetnici to rade. Ljudi se previše osvrću preko svojih ramena. Govorim deci koja dolaze na Jejl, gde sam predavao svake druge godine od 1978. godine, da nađu svoj način zato što si onda ti jedini stručnjak. Neki ljudi možda neće voleti to šta vi radite, ali, vi ste jedini stručnjaci u tome.
Jedan od najvećih uticaja na mene je imao italijanski umetnik Đan Lorenco Bernini (Gian Lorenzo Bernini). Prvi put kada sam video njegovu skulpturu Svete Tereze (u crkvi Santa Maria della Vittoria u Rimu) 1960. godine. Možete je videti samo tokom mise i da bi ste videli malu kapelu u kojoj se nalazi, morate doći do prednje klupe i morate se nagnuti preko. Ne znam kako ni da se ispravno prekrstim. Mladi sveštenik se smejao kada me je video u prvom redu, dok sam se trudio da kleknem kada ostali kleknu, ali radeći to potpuno pogrešno.
Oduvek sam bio fasciniran naborima. Svi umetnici tokom istorije proveli su neko vreme radeći na njima. Mikelanđelo je imao gomilu crteža tkanina. Na objektu 8 Spruce, da bi smo dobili ovu fasadu, koristimo Berninijeve nabore za inspiraciju. Tražim načine da izrazim osećanja na objektima ne koristeći istorijske dekoracije.
Projekat koji mi je izmakao bila je instalacija od rešetki koju sam projektovao za američkog milijardera i filantropa Nortona Simona. Ona je oponašala figuru indijanskog plesača iz njegove privatne kolekcije. Želeo sam da izgleda kao gomila drveća koju je vetar podigao u vazduh. Završio sam većinu projekta kada me je on nazvao i rekao: "Zaustaviću ovo. Ovo će biti tvoja nezavršena simfonija."
Ranije sam skicirao - to je način na koji mislim naglas. Tada su napravili knjigu od mojih skica i postao sam samosvesniji zbog toga, tako da to sada ne radim često. Mada bih morao više.
Volim muziku. Bio sam u Milanu skoro da čujem Danijela Barenboima (Daniel Barenboim) kako svira Šuberta i bilo je prelepo, iako akustika u La Scali nije tako dobra. Ne slušam muziku dok radim, ali idem na dosta koncerata.
Dirigent koga volim je The Dude, Gustavo Dudamel, zato što dolazi u našu zgradu (Koncertnu dvoranu Volta Diznija). Takođe, volim i Esa-Peka Salonena (Esa-Pekka Salonen) i Pjera Bulea (Pierre Boulez). Prvi put sam video kako diriguje Buleo na čuvenom "koncertu na tepihu". Izbacio je sedišta iz Filharmonije i stavio je tepihe unutra. Sedeo sam na tepihu i slušao sam ga kako upravlja filharmonijom. On drži ruke na tako malom prostoru. Nikada nisam video nekoga da izražava strast tako jednostavno. Dirigenti, obično, mnogo mašu i pomeraju se, ali ovaj čovek je sve to imao unutra.
Originalni šešir koji sam napravio za Lejdi Gagu bio je od kože i bio je mnogo mlohav tako da nije funkcionisao. Nikada ga nije videla. Mislio sam da joj ga pošaljem, ali ona verovatno dobija razne vrste đubreta.
Dobro projektovan dom mora biti veoma udoban. Ne mogu da podnesem estetiku, taj minimalizam. Ja ne mogu da živim na taj način. Moj dom mora biti pun stvari - uglavnom slika, skulptura, lampi, nameštaja i gomilom knjiga. Ne bih mogao da živim u Farsnworth kući (čuveni projekat minimalističke kuće arhitekte Mis Van der Rohe-a).
Ne sakupljam stvari, ali sakupljam umetnost. Moji omiljeni umetnici su Ken Prajs (Ken Price), Robert Raušenberg (Robert Rauschenberg), Elsvort Keli (Ellsworth Kelly), Ed Mozes (Ed Moses) i Džon Baldesari (John Baldessari).
Oduvek sam želeo da dizajniram stvari za sto, ali nikada nisam imao prostora za to. Kada sam počeo da radim za Tifani (Tiffany), trebalo je da dizajniram njih, ali zato što sam voleo da gledam zanatlije kako izrađuju nakit, oni su me uvukli u dizajn nakita. Bio sam očaran zanatlijama. Upravo sam dizajnirao trideset jedinstvenih narukvica od porcelana.
Moj hobi je jedrenje. Imam jedrilicu koju držim u Marini del Rej. Jedrim samo po jedan dan, nikada duže. To me opušta kao ništa drugo na svetu. Kada jedrite, stvari se menjaju iz sekunde u sekundu tako da stalno morate biti na oprezu. Obožavam to.
Hokej na ledu mi je bio inspiracija za stolicu Hat Trick koju sam dizajnirao za Knoll. Igram u timu koji se zove Fog i takmičimo se u ligi za ljude iznad trideset. Igrao sam hokej dok sam odrastao i dan-danas obožavam da odigram utakmicu sa mojim prijateljima.
Ne mogu da pratim moju ženu koja čita dve knjige nedeljno, ali trenutno čitam Listen to This od Aleksa Rosa (Alex Ross). Takođe, čitam i knjigu The Snowball: Warren Buffett and the Business of Life, koja je dugačka, tako da sam je odložio i počeo da čitam druge stvari između.
Ako razmišljam o mom najvećem dostignuću, to vam je kao ljubavna afera: uvek sam uzbuđen zbog projekta na kome trenutno radim. Tako da je to sada objekat 8 Spruce, ali sledećeg meseca će biti neki drugi.
Sledeći objekat koji projektujem je Gugenhajm muzej u Abu Dabiju. Upravo izlivaju temelje.
U bilo kom trenutku radim na oko dvadeset projekata, čije se faze razlikuju od konceptualne do izvođačke.
Ne mogu da idem u penziju. Imam 82 godine. Još je rano.”
Linkovi:
- Kengo Kuma: Arhitektura je jedna vrsta filozofije o sredini i okolini - link
- Ričard Mejer: Niko mi do sada nije tražio boju - link
- Tadao Ando: Manje je još uvek bolje - link
- Mario Bota: Arhitektura je ogledalo istorije - link
- Beekman Tower Frank Gehry-ja - foto galerija nove stambene kule u Njujorku - link
