U istoriji srpske prestonice nije zabeleženo rušenje zgrade zbog zemljotresa. Ipak, posle niza razornih zemljotresa u Kraljevu i katastrofe koja skoro dva meseca potresa Japan, postavlja se pitanje koliko su stvarno otporne zgrade u prestonici i da li bi poklekle usled snažnog podrhtavanja tla.
Zgrade zidane u poslednjih 45 godina mogu da izdrže potres od osam stepeni Merkalijeve skale, ali bi bar 10 odsto starijih imalo veća oštećenja
Prema procenama stručnjaka u jakom zemljotresu bile bi ugrožene smo zgrade podignute pre 1964. godine, a i od njih samo bi 10 odsto pretrpelo ozbiljna oštećenja i bilo neupotrebljivo za stanovanje.
Katastrofalne posledice zemljotresa najčešće su rezultat nepoštovanja i zaobilaženja propisa u procesu gradnje. SFRJ je tek posle razornog zemljotresa u Skoplju 1963. godine usvojila Privremene tehničke propise za građenje u seizmičkim područjima. Tada je počeo da se primenjuje način gradnje kojim je u znatnoj meri pojačana otpornost zgrada.
- Danas je na snazi Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima, donet 1981. godine, mada projektanti sve češće koriste i Evrokod 8, koji nije naš zvaničan dokument. To je propis Evropske unije koji se odnosi na projektovanje objekata na dejstvo zemljotresa. On sadrži najnovije preporuke o proračunu konstrukcija na dejstvo zemljotresa - objašnjava profesor Građevinskog fakulteta Mira Petronijević.
Stručnjaci iz Seizmološkog zavoda prave seizmološke karte kojima na osnovu mnogih parametara predviđaju jačinu najjačeg zemljotresa u narednih 500 godina.
|
Klinički centar Srbije Ministar zdravlja Zoran Stanković izjavio je nedavno da bi loš seizmološki proračun mogao da dovede od urušavanja Kliničkog centra u slučaju potresa. Stručnjaci napominju da Klinički centar spada u objekte prve kategorije, pa se pri proračunu tih objekata uticaji od zemljotresa povećavaju za 50 odsto u odnosu na ostale objekte visokogradnje, čime se objekat dodatno osigurava. |
- Beograd se nalazi u osmoj zoni. Zato sve mora da se gradi za osmi stepen potresa, iako se tako jaki zemljotresi ne očekuju i Beograd je po tom pitanju precenjen. Kada neimari dobiju seizmičku kartu područja na kojoj je označeno koliko se jak zemljotres na tom terenu može očekivati, tada mogu da projektuju zdanje koje će moći da izdrži 7, 8 ili 9 stepeni Merkalijeve skale - objašnjava Slavica Radovanović iz Seizmološkog zavoda.
Zgrade podignute posle 1964. godine ne bi trebalo da osete veće posledice zemljotresa, jer višestruke kontrole svakog segmenta gradnje obezbeđuju poštovanje propisa.
- Ovlašćene organizacije i inženjeri dužni su da provere svaki projekat, koji ako ne zadovoljava propise, ne može da dobije dozvolu. Ako ima propusta, izvođač je dužan da na njega skrene pažnju. Ako ni on to ne učini, postoji nadzor koji proverava da li se objekat izvodi po projektu i propisima o gradnji - napominje Mira Petronijević.\
Greške u ovom lancu ne moraju biti ozbiljne, ali ako su takve i ako dođe do rušenja objekta, pored krivične odgovornosti postoji mogućnost da Inženjerska komora oduzme licencu onome ko je za to odgovoran, tj. projektantu, izvođaču ili nadzornom organu.
- U Beogradu postoje i višespratnice zidane između dva rata, koje su gotovo nearmirane. Tavanice između spratova su često drvene, a temelji mahom nepropisno urađeni. Prvi armirano betonski objekat u Beogradu, a i na Balkanu, jeste palata Albanija, podignuta negde pred II svetski rat. Ipak, svi ovi objekti izdržali su zemljotrese koji su se desili u poslednjih 100 godina bez oštećenja, tako da se ne treba plašiti očekivanih zemljotresa - dodaje Mira Petronijević.
Linkovi:
- Rekonstruisani Klinički centar Srbije ne bi izdržao zemljotres - link
