Gradjevinarstvo

Početna  |  O nama  |  Oglašavanje  |  Unos podataka  |  Kontakt  |  English
      >>> Uputstvo za pretragu        
     Kategorije
Konstrukcije
Krovni pokrivači, oblaganje, stolarija
Završna obrada, enterijer
Kućne instalacije
Pejzaž i uređenje okoline
Usluge, mašine, alat
    Vesti
    Tekstovi
    PROMO tekstovi
    Zanimljivosti
    Regulativa
    Komentari
    Ankete
    Mali oglasi
alat beton blok boje cement crep čelik drvo elektrooprema energetska efikasnost enterijer fasade grejanje hidroizolacija izgradnja kapije kontejner krov legalizacija lepak mašine metal montažne kuće most ograde opeka oplate pametne kuće panel parket plafoni podovi pregradni zidovi profili projekat prozori sajam skele spušteni plafoni tende termoizolacija vrata zelena gradnja

Zidanje kamenom

24.11.2008. | S. Krunić, J. Krunić | Zidarski, fasaderski i izolaterski radovi

Zidanje oblucima

Kameni obluci dobijaju se iz rečnog korita; krupnoće su od 30 do 100cm. Služe za zidanje samo onda kad nema drugog pogodnijeg kamena, ili kad se želi postići estetski efekat. Nezgoda pri zidanju  oblucima je u tome što nema ravnih naležućih površina. Svaki kamen pri postavljanju treba utvrditi čivijama od kamenčića, tako da se ne pomera. Prostor između kamenja se takođe „čivija“ sitnijim komadima, krupniji obluci se razbijaju obluci se razbijaju da bi se dobile koliko-toliko ravne površine. Na uglovima se postavljaju najkrupniji komadi ili tesanici, naizmenično dužom stranom u pravcu jednog ili drugog zida (sl. 3.192).

Sl. 3.192 - Zidanje oblutkom

Na svakih 1 do 1,5m visine zida se opekom 4 do 5 redova, kako bi se poravnao zid. Slojevi opeke nazivaju, se libažni slojevi. Zida se krečnim malterom od hidrauličnog kreča ili, još bolje, u jakom produžnom malteru. Ako se oblucima zidaju zidovi stambenih objekata, neophodno je zidove iznutra obložiti nasatičnom opekom udaljenom 6 do 7cm od kamenog zida, tako da i vazdušni prostor služi kao izolacija toplote. Nasatični zid se oslanja na kamen pomoću vezača utopljenih u bitumen (sl. 3.193). Ako se unutrašnjost oblaže opekom bez vazdušnog prostora, onda zid od opeke treba da je debljine najmanje 12cm. Najmanja debljina zida od kamena je 50cm ili 20cm više nego što bi bio odgovarajući zid u opeci.

Sl. 3.193 - Oblaganje kamenih zidova opekom

Zidanje kiklopskih zidova

Zidanjem grubih kamenih komada istesanih u višeugaone oblike, i složenih tako da se mnogougli vide na licu zida dobijaju se tzv. kiklop ski zidovi. Za ove zidove je karakteristično još i to što se po tri spojnice spajaju u jednu tačku. Kiklopski zidovi dobili su ime po kiklopima, jednookim džinovima iz starih grčkih legendi. Naime, kad su otkopavane ruševine starih grčkih gradova, nađene su građevine zidane ogromnim gromadama višeugaonog kamena kao da su. ih zidali kiklopi, a ne ljudi. Kiklopski zidovi su pogodni za potporne i ogradne a za noseće zidove nisu, jer višeugaona spojnica ne stvara tako dobru vezu kao horizon talne i vertikalne spojnice (sl. 3.194).

Sl. 3.194 - Izgled kiklopskog zida

Zidanje lomljenim kamenom

Zidovi mogu biti od običnog lomljenog i slojevitog lomljenog ka mena. Lomljeni kamen treba da ima visinu 15 do 30cm, a dužinu 4 do 5 visina, a nikako manju od jedne visine. Kamen u zidove treba ugrađivati slojevima onako kako su ležali u rudniku, jer će tako izdržati veće pritiske koji su upravni na pravac pružanja slojeva. Pravila zidanja kamenom su ista kao i za zidanje opekom. Naravno, zbog nepravilnosti oblika kamena ta pravila se ne mogu u potpunosti primeniti. Kamen se zbog toga doteruje klesanjem onih delova koji nisu pogodni za pravilno uklapanje komada u vezu. U slojevima se naizmenično smenjuju dužnjaci i vezači. Posle svakih 1,2 do 1,5m visine - zid se poravnjava po celoj debljini. Između pojedinih krupnijih komada kamena, postavljaju se sitniji – čivije. Spojnice s lica zida ispunjavaju se malterom i izvlače gvozdenom šipkom. To se radi da bi se sprečilo prodiranje vode u zidove.

a) Zidanje običnim lomljenim kamenom. Sve što je rečeno uopšteno za zidanje kamenom odnosi se i za zidanje običnim lomljenim kamenom.

Sl. 3.195 - Izgled zida od lemljenog kamena

Treba samo napomenuti da se najkrupniji komadi kamena stavljaju na uglove (sl. 3.195). Oko prozora i vrata postavljaju se tesanici ili opeka. Ako je kamen kojim se zida jedre strukture, onda unutrašnje površine zidova treba obložiti opekom. Isto tako, zidovi od opeke mogu se oblagati kamenom. Kamena obloga treba da je najmanje 20cm debela. Kameni blokovi mestimično zadiru u zidnu masu od opeke da bi se ostvarila bolja veza između zida od opeke i kamena (sl. 3.196).

Sl. 3.196 - Mešoviti zid kamen – opeka

b) Zidanje slojevitim lomljenim kamenom. Oblik kamenih blokova je sa približno paralelnim naležućim ravnima. Blokovi su u istom sloju raznih visina, pa se na licu zida dobija slikovita igra kamenih površina i spojnica (sl. 3.197). Sve što se uopšteno odnosi za zidanje lomljenim kamenom odnosi se i za ovu vrstu zidanja.

Sl. 3.197 - Izgled zida od slojevitog kamena

Zidanje tesanicima

Kamenim tesanicima se zbog njihove skupoće zidaju samo izuzetno važne zgrade. Kameni blokovi se izrađuju u kamenorezačkim radioni cama, i to prema detaljnim planovima fasada. Svaki tesanik ima svoje određeno mesto na fasadi zgrade. Obeležavanje mesta kamena obavlja se na ovaj način: red u kome se nalazi kamen ima rimsku oznaku, a arapskim brojem obeležava se mesto tesanika u tome redu. Na primer, XII6, što znači da se ovaj kamen nalazi u dvanaestom redu na šestom mestu. Naležuće spojnice su debljine od 0,3 do 1,2cm. Ispod blokova podmeću se metalne pločice zbog njihove velike težine, i to na svaki ugao kamenog bloka, da malter ne bi bio istisnut iz spojnice. Visina tesanika za manje zgrade je 25, a za veće 35cm. Za zidanje na uglovima izgrađuju se posebni komadi.

Spoljna površina tesanika može biti različito obrađena: rustika-tesanici imaju grubo obrađenu površinu, a fi no obrađenu obrubu. Dijamant-tesanici imaju površinu obrađenu u obliku piramida. Jastučasti tesanici imaju zaobljene ivice, a ravne površine (sl. 3.198).

Sl. 3.198 - Razni oblici tesanika

Proces zidanja tesanicima teče ovako: naležuća površina za kamen se očisti, a zatim se postave metalne pločice na 4 ugla. Pločice određuju debljinu spojnice. Posle toga, tesanik se spusti na svoje mesto, otklone se izvesne njegove nepravilnosti i neusklađenosti. To radi klesar na licu mesta. Tesanik se zatim ponovo digne, razastre se malter, a blok ponovo vrati na svoje mesto i drvenim maljem se udara sve dok se ne istisne suvišni malter iz spojnice. Dodirne spojnice se posle toga oblepe ilovačom i napune krečnim ili produžnim malterom. Za vezu tesanika sa zi dom koriste se razne metalne spone. One moraju biti zaštićene od korozije da rđa ne bi razarala spone i tesanike (sl. 3.199).

Sl. 3.199 - Sredstva za utvrđivanje tesanika

Zidanje mešovitih zidova

Prema vrsti materijala od koga se izvode - zidovi mogu biti mešoviti: od opeke i kamena, od opeke i betona, od kamena, opeke i betona.

Mešovitost se ostvaruje po horizontali i vertikali. Po horizontali se postiže na taj način što se izvestan broj redova zida u kamenu, a nekoliko redova se ozida opekom (sl. 3.200). Smenom belog kamena i crvene opeke postižu se estetski efekti. Uglovi i delovi zida oko otvora rade se uglavnom opekom ili tesanicima. Praktično vrlo retko se zidaju zidovi samo tesanicima po celoj debljini. Radi pojeftinjenja gradnje i da bi se zadržao isti efekat kao pri gradnji samo tesanicima, mešoviti zid se formira tako da spoljno lice izvodi od tesanika, a unutrašnje od opeke. Zid se izvodi jednovremeno, ali tako da se obezbedi sigurna veza između zida od tesanika i zida od opeke. Tesanici se izrađuju kao dužnjaci i vezači. Dimenzije tesanika moraju se uklapati u dimenzije opeke ili u njihove umnoške celim brojevima. Odnos visine prema debljini tesanika treba da je manji od 3.

Sl. 3.200 - Izgled zida zidanog mešovito po horizontali

Obično se zida tako da se izvede jedan sloj dužnjaka, pa onda jedan sloj vezača, ili najviše dva sloja dužnjaka, pa onda jedan red vezača. Ako je zid od opeke i kamena izveden na način koji je opisan, onda se može smatrati kao statička celina.

Mešoviti zid od pritesanog kamena i opeke izvodi se tako što se cela debljina izvede od kamena, a samo se unutrašnja strana obloži zidom od pola opeke ili nasatičnim zidom sa vazdušnim prostorom. U prvom slučaju izvode se paralelno i zid od kamena i zid od opeke, a u drugom slučaju - prvo se ozida zid od kamena, pa mu se dodaje nasatični zid koji se pomoću nosača naslanja na kamen. U prvom slučaju vezači od opeke su u sastavu kamenog zida jer su jednovremeno zidani.

Mešoviti zid od oblutaka, betona i opeke izvodi se tako što se sa spoljne strane izradi jednostrana daščana oplata, pa se uz nju zidaju obluci sa opekom od 12cm, dobro nakvašenom. Zid je u dužnjačkoj vezi sa vezačima koji iz svakog četvrtog reda utapaju se u betonsku masu (sl. 3.201). Kod ovog mešovitog zida nosiv je samo beton koji ispunjava prostor iz među oblutaka i opeke. Kad se skine oplata, spojnice se pažljivo obrade cementnim malterom, tako da se dobije vrlo živopisna slika lica zida.

Sl. 3.201 - Mešoviti zid - oblutak, beton, opeka

 


 
 


Ukoliko bi vlada subvencionisala obnovljive izvore energije, da li biste postavili te sisteme u vašem domu?



Rezultati

Prijava za newsletter


Molerske usluge izvodi iskusan majstor

Nezapaljive i vodootporne montažne termo kuće u Staroj Pazovi!

Kupatilski nameštaj

Kapije, ogledala, klupe, lampe, civiluci

Izrada Behaton ploča, parking prostora - pešačkih staza

Vibro ploča sabijanje terena - temelja

Veliki izbor keramickih pločica i opreme za kucu

PVC rondela fi80 za pricvrscivanje pvc membrane

Efikasan sistem ventilacije

Montažna kuća Domo 12
© 2002-2014 Gradjevinarstvo.rs  /  Construction.rs