Gradjevinarstvo

Početna  |  O nama  |  Oglašavanje  |  Unos podataka  |  Kontakt  |  English
      >>> Uputstvo za pretragu        
     Kategorije
Konstrukcije
Krovni pokrivači, oblaganje, stolarija
Završna obrada, enterijer
Kućne instalacije
Pejzaž i uređenje okoline
Usluge, mašine, alat
    Vesti
    Tekstovi
    PROMO tekstovi
    Zanimljivosti
    Regulativa
    Komentari
    Ankete
    Mali oglasi
alat beton blok boje cement crep čelik drvo elektrooprema energetska efikasnost enterijer fasade grejanje hidroizolacija izgradnja kapije kontejner krov legalizacija lepak mašine metal montažne kuće most ograde opeka oplate pametne kuće panel parket plafoni podovi pregradni zidovi profili projekat prozori sajam skele spušteni plafoni tende termoizolacija vrata zelena gradnja

Tragovi u glini

29.08.2008. | Mladen Bogićević | Build magazin

Čovek je ostavio trag na zidovima pećina, u kamenu, kostima životinja, komadima drveta... Ali, tek će tragovi koje smo ostavili u glini pokazati najveća dostignuća i svu lepotu nas kao vrste. Grnčarija je postala naš zid pećine kada smo izašli na čistinu, kipovi od gline zamenili su bogove iz prirode, blatom smo lepili svoje kolibe, od ćerpiča smo načinili prve gradove Mesopotamije, u glinenim pločama ostavili smo prve zapise o sebi, opekom smo popločavali sve puteve koji su vodili u Rim, bojenom keramikom ukrašavali smo zidove svojih atrijuma, palata, bordela, crepom smo pokrivali hramove bogova sa Olimpa, u opeci smo podigli Vavilon, Kineski zid, Aja Sofiju... U materijalima darovanim od prirode – kamenu, drvetu i glini, ostavili smo neizbrisive tragove... ili su oni u nama...

Pre nego otvorimo temu industrije glinenih proizvoda u Srbiji, želeli bismo da podsetimo na ulogu gline u istoriji građenja i njen značaj za naš civilizacijski razvitak uopšte. Tokom XX veka, u svetu i kod nas, savremeni betoni, čelik, aluminijum, staklo i kompozitni materijali postali su neprikosnoveni u izradi konstrukcija, brzoj gradnji, savremenoj estetici oblaganja objekata... Proizvodi od gline borili su se za svoj deo tržišta, zadržavši primat prevashodno u izgradnji stambenih objekata manjih gabarita i oblaganju zidova i podova higijenskih prostorija keramičkim pločicama. Međutim, aktuelna tendencija ka ekološkom građenju osigurava mesto glinenim proizvodima, a glina će se još dugo zadržati u našem okruženju...

Opeka ili cigla je najrasprostanjeniji glineni proizvod. Nepristupačnost kamena i kvalitetne drvne građe podstakli su drevne graditelje Mesopotamije da koriste zemlju koje je bilo u neograničenim količinama. Presovanjem u kalupima i pečenjem na suncu dobijali su ćerpič – opeku odličnih odlika. Ipak, veliki problem predstavljalo je pokrivanje prostora elementima malih dimenzija, što je dovelo do pronalaska luka. Zatim su razvijeni svodovi različitih poprečnih preseka, kupole sa različitim sistemima oslanjanja... Tako je opeka konačno mogla da zauzme svoje mesto u građevinarstvu. Drevni Etrurci su Latinima preneli znanje građenja opekom i kamenom, naročito luka i svoda, koji su rimsko graditeljstvo izdvojili od grčkih korena, stvorivši nove simbole: trijumfalne kapije, akvadukte, bazilike... Vrhunac umeća dostignut je u Istočnom carstvu – veličanstvena kupola Aja Sofije u tadašnjem Konstantinopolju sačinjena je od opeka dimenzija svega 5x8cm!

Opeka se dobija formiranjem, sušenjem i pečenjem plastične smese sačinjene od materijala organskog porekla, peska i vode. Cigla se izrađuje kao puna, šuplja, fasadna, glazirana, itd, zavisno od estetskih, nosećih, termičkih i drugih potreba objekta, i želja investitora i projektanta. Opeka je tokom vekova menjala svoje dimenzije, i danas je osnovni ustaljeni standard 12x25x6,5cm, mada se kod nas u praksi još uvek često mogu sresti drugi formati, naročito tzv. švapska cigla koja je nešto većih dimenzija.

Opekarski blok je tokom XX veka zauzeo mesto opeke na mnogim gradilištima. Zahvaljujući dimenzijama (sada još većim u odnosu na ciglu) i otvorima koji elemente čine lakšim, blok poseduje nekoliko značajnih prednosti u odnosu na opeku, a koje se pre svega ogledaju u uštedi:

  • vreme zidanja je kraće, manje kom/m2 zida
  • utrošak maltera pri zidanju i malterisanju je znatno manji zbog manjeg broja spojnica na istoj površini zida
  • veća preciznost u formiranju ravnih zidova...

Monta, kanalice za fert gredice i blokovi za ispunu koriste se za izgradnju sitnorebrastih armiranobetonskih montažnih i polumontažnih tavanica. Konstrukcija tavanice objekata manjih i srednjih gabarita danas je nezamisliva bez upotrebe glinenih proizvoda. Oni služe kao izgubljena oplata konstruktivnog betona kojom se dobija ravna površina plafona, ali i kao termo i zvučna izolacija.

Crep se u arhitekturi koristi još od starog veka. Grci su hramove pokrivali drvenim pločama ili glinenim crepom (sa izuzetkom Partenona čiji je crep izrađen od mermera), dok su stambeni objekti mahom pokrivani kanalicama – ćeramidom. Crep na hramovima bio je izrađivan u dimenzijama od oko 40x60cm, a pored standardnih postojalo je i nekoliko vrsta specijalnih komada (crep sa otvorima za ventilaciju, olučni, ukrasni crep...), kao i pratećih glinenih elemenata (sedla – slemena, trokraki slemenici, ivični komadi, dodatni ukrasi).

Glina koja se koristi u proizvodnji crepa mora biti kvalitetnija zbog svoje celodnevne direktne izloženosti svim atmosferskim uticajima (kiši, suncu, snegu, temperaturama). Crep može biti formiran u kalupima ili vučen u vidu ploča. U vučeni crep spada biber crep i vučeni crep sa žljebovima nalik pomenutom sa antičkih hramova. Danas je ova vrsta crepa najrasprostranjenija zbog malog broja komada po kvadratnom metru, ali i dvostrukom žljebu koju dozvoljava pokrivanje krovova sa nagibom već oko 20 stepeni. Takođe postoje posebni komadi crepa, kao što su oni za zaustavljanje leda na krovu, ventilacioni crepovi, komadi za bočnu zaštitu krova od vetra...

Keramika za oblaganje koristi se podjednako u enterijeru i eksterijeru, najčešće u vidu keramičkih glaziranih pločica. Njena prednost u odnosu na kamen je prvenstveno cena, dok u funkcionalnom i estetskom smislu, zahvaljujući savremenim tehnologijama obrade, ne zaostaju mnogo za ovim prirodnim materijalom – trpi mehaničke udare, hemijska sredstva za održavanje, vodonepropusna je i dugotrajna. Keramika se nekada obilato koristila i u elektroindustriji, za proizvodnju prekidača, utičnica, sijaličnih grla, itd.

NEPEČENA GLINA

Pored proizvoda koje ćemo kasnije predstaviti, glina se u građevinarstvu može koristiti i kao:

  • vezivni materijal – malter
  • obloga i ispuna zida – oblepljivanje pleta na kolibama ili kućama sa drvenom konstrukcijom (bondruk sistem)...
  • masa za monolitne zidove – vojvođanske kuće često su građene od naboja, mešavine blata sa piljevinom, uz „armiranje" trskom...

Poslednjih decenija veoma je popularna gradnja ekoloških kuća od zemlje, pa i slame, uz korišćenje sirove gline kao finalne obloge. Internet obiluje detaljnim informacijama o sistemima ovakve gradnje, prednostima, predrasudama i zabludama koje ih prate, itd.

Ekološki ugođaj u ovakvim objektima je kompletan onda kada se i za unutrašnje malterisanje koristi blato pomešano sa peskom i piljevinom. U ovakvim kućama enterijerska rešenja, naročito kamina u dnevnim boravcima, pored istog materijala, i po formi veoma podsećaju na stare vojvođanske peći na kojima se i spavalo.

 


 
 


Ukoliko bi vlada subvencionisala obnovljive izvore energije, da li biste postavili te sisteme u vašem domu?



Rezultati

Prijava za newsletter


Roletne popravka, zamena gurtni

Ograde žičane - kompenzacije moguće

Kaljeve peci

Jeftino i brzo, molerski radovi

Komorne peskare

Mobilne peskare sa nadpritiskom

Keramika i vodovod

Bušenje bunara

Mini bager jcb 8015

VKV Keramičar
© 2002-2014 Gradjevinarstvo.rs  /  Construction.rs